-Вукодлак је човек који има вучје обличје, биће које се претворило у застрашујући спој човека и вука, заправо у демона крвавих очију прекривеног вучјом длаком. Основна разлика у односу на вампира јесте у томе што је вукодлак прије свега жив човек, што ће и остати пошто се овај преображај оконча. Мисли се да се вукодлак може препознати чак и у људској форми по неким карактеристичним знацима, рецимо по длакавим длановима, спојеним обрвама или истој дужини кажипрста и средњег прста, а из демонског у човечји облик може се повратити ако се додирне неким металом, као што су гвожђе, челик или сребро.
- Пјер Бургот и Мишел Вердун су 1521. године усмрћени зато што се сматрало да су вукодлаци. Историјски записи заправо указују да су они били серијске убице. Слично се догодило у Француској 1573. године, када је усмрћен Жил Гарнијер, познатији и као „Вукодлак из Дола“. Он је признао да је био серијски убица. Постоје бројни слични наводи у Европи. Да ли је могуће да су људи просто повезивали вукодлаке са људима који су се понашали као животиње? -Најстарија прича о вукодлаку заправо није прича о серијским убиствима и смртној казни, већ мит древних Римљана. Овид је написао поему „Метаморфоза“ 1. године нове ере у којој је испричао причу о краљу Ликаону, који је увредио богове тако што им је послужио људско месо за вечеру. Јупитер га је казнио тако што га је претворио у вукодлака. -Никад неће бити потпуно јасно како је настао мит о вукодлацима. Могуће је да је легенда потекла од Овида, али је исто тако могуће да се појавила и пре Овида. Сазнаћемо истину тек када нађемо доказе да су вукодлаци икада постојали. Мада, знајући Римљане, Овид је вероватно све измислио.