Змајеви су бића огњене силе, смештена по високим и неприступачним планинама. Ретка предања по којима живе у језеру, шупљем дрвету или поџемној јазбини вероватно су настала бркањем аждаје и змаја.
Као огњена бића, створена на магичан начин, змајеви не воле воду, па чак постоји и веровање да је врела вода једна од ретких ствари које их могу убити, а често избегавају и дневну светлост и врућину, па своје планинске пећине и заклоне напуштају најчешће током ведрих ноћи, када се могу видети како лете по звезданом небу. Најчешћи изглед змаја у словенској митологији сасвим је сличан ономе што и данас подразумевамо када чујемо ову реч: велико и моћно крилато биће које бљује пламен. Ипак, Словени су своме змају дали више душе него многи други народи. Змај је, пре свега, племенито и цењено биће.
У азијској држави Бурми постоји легенда о томе како је настао први рубин. Она каже да је прије 2000 година у Бурми живио змај који је излегао три јаја. Од једнога јајета је постао кинески цар, од другога владар неке друге вере, а од трећега је настао рубин из Бурме. -У једном другој хеладској саги говори се о сили, која је имала змајевске одлике: змијолико тијело са шест глава, била је зла и опака, и у опасним водама сицилијанске обале, хватала је и прождирала морнаре. -У хебрејској митологији постоји прича о хебрејском пророку Даниелу и његовој борби са змајем. Прича каже да је Даниел био веран помоћник бабилонског краља. У то време су Бабилонци сматрали да је змај бог и молили су му се. Да би им Даниел доказао да змај није бог и показао им у којег бога они заправо требају веровати, победио је змаја у борби и убио га. Тиме им је доказао да је змај само једно смртно биће,а не сам бог.