-Споменици из VI вијека говоре да су Словени обожавали виле. Оне су нижа митска бића, прелепе, вечно младе жене са дугом косом у којој лежи сва њихова моћ. Живе далеко од људи, по планинама (планинкиње, загоркиње), покрај вода (водарице, бродарице, изворкиње) или у облацима (облакиње) и дивљем биљу (биљарице). По предању, виле се рађају из росе, на неком црвеном цвећу, кад истовремено пада киша и греје сунце, па се на небу појављује дуга.
-Равијојла је најпознатија српска вила, која је некада живела у пећини на Голој планини, а остала је упамћена по оданости и помоћи Марку Краљевићу. У североисточној Србији виле су девојке обучене у јако лепе хаљине, али колико лепе толико и опасне, уколико неко згази у вилино коло или им се, не дај боже, обрати. -Такође, вила Санта даноноћно бдије над извором и пази да вода у њему не пресуши. Тако се за летњих жега Санта вине у висине, скупи облаке изнад Велебитских врхова и чаробним их штапићем пробуши како би из њих потекла киша. Зими, пак, својом топлином и добротом отапа санте велебитског леда те их претвара у бистру и чисту воду, осигуравајући тако непрестан ток речице.